Шта оставити Деда Мразу на Бадње вече? Мала ужина, земљу по земљу

Шта се оставља Деда Мразу на Бадње вече?

У Сједињеним Државама и Канади одговор је скоро увек исти: чаша млека и колачићи, остављени поред јелке или камина. NPR је 2017. разговарао с породицама и дипломатама из целог света: код Американаца чаша млека може да иде и уз колачић с комадићима чоколаде, па чак и уз сендвич с путером од кикирикија и џемом.

Тај обичај је новији него што се мисли. Према часопису Mental Floss, америчка навика с млеком и колачићима устаљује се тридесетих година XX века, током Велике депресије. Родитељи су у њој видели начин да децу науче захвалности и великодушности, чак и кад нема новца: ономе ко доноси поклоне захваљује се тако што се с њим подели оно што се има.

Остатак света има своје јеловнике, о којима ће бити речи у наставку. Заједничко им је једно: ужина се спрема последња, непосредно пред спавање, и то је често омиљени тренутак најмлађих. Колачићи из села имају и своју страницу: наши божићни рецепти.

Зашто се Деда Мразу оставља млеко и колачићи?

Најчешће навођени разлог везан је за Депресију, тридесетих година XX века. Mental Floss прецизира да су у чарапама у почетку стајали мали поклони добродошлице намењени Деда Мразу, а да су њихово место заузели млеко и колачићи. За остало историчари напредују опрезно, јер је обичај оставио мало писаних трагова.

Круже две теорије. Прва води до нордијских митова: деца су наводно остављала храну за Слејпнира, коња са осам ногу којег је јахао бог Один. Друга води преко Холандије, где су деца око 6. децембра остављала ужину за Светог Николу и његове сапутнике. Ниједна није доказана. Заједничка им је једноставна замисао: нахранити онога ко путује ноћу.

Mental Floss помиње и немачки траг. Пре божићне јелке Немци су китили „рајско дрво“ јабукама и колачићима, које часопис представља као претка наше јелке. Божићни колачићи су, дакле, висили на гранама много пре него што су стављени на тањир поред камина.

Шта остављају деца у Великој Британији, Ирској и Аустралији?

У Великој Британији Father Christmas, британски Деда Мраз, добија mince pie, малу питу са зачињеним сувим воћем, и мало шерија. То је за NPR 2017. потврдио британски дипломата Ендру Овертон. Mental Floss описује исту традицију у Енглеској: mince pie за Father Christmas, уз шери. Према истом часопису, неке породице више воле виски или ракију од грожђа.

У Ирској се мења чаша: често се оставља кригла гиниса, уз mince pie. NPR додаје један детаљ који нисмо могли да проверимо код саме заинтересоване: Деда Мразова жена ту наводно чува мало вискија за себе. У Аустралији, где Божић пада усред лета, историчарка исхране Барбара Сантич са Универзитета у Аделејду објашњавала је за NPR да млеко често уступа место пиву, чаши шерија или вина, понекад уз парче воћног колача.

Јужније, јеловници се прилагођавају годишњем добу. У Јужноафричкој Републици, где Божић такође пада лети, Mental Floss описује три навике које постоје упоредо: млеко и колачићи на амерички начин, mince pie и чашица на британски, или јело с браја, јужноафричког роштиља. Замисао остаје иста: понудити посетиоцу мало онога што и сами једете те вечери.

• Сједињене Државе и Канада: млеко и колачићи.
• Велика Британија: mince pie и шери, понекад виски или ракија од грожђа.
• Ирска: mince pie и кригла гиниса.
• Аустралија: пиво, шери или вино, понекад воћни колач, или колачићи уз лимунаду.
• Чиле: pan de pascua, воћни колач, и напитак с кафом који се зове cola de mono.
• Нигерија: фуфу и егуси, чорба од семенки диње.

Треба ли оставити шаргарепе за ирвасе?

Да, и многе породице на то мисле. Mental Floss повезује шаргарепе с истим нордијским традицијама као млеко и колачиће: ирвасима треба снаге да вуку толико тешке санке. Амбасадорка Шведске у Сједињеним Државама Карин Олофсдотер причала је за NPR да је њена породица, док је била дете, Деда Мразу остављала сендвич са сиром и путером, а за ирвасе шаргарепу.

Ирваси су у причу о Деда Мразу ушли тек 1821, с песмом „Old Santeclaus with Much Delight“, а осморо их је од 1823. Њихова имена, и Рудолфово, налазе се у тексту имена Деда Мразових ирваса. Ако желите да сазнате ко их храни остатак године, прочитајте одакле потичу Деда Мразови ирваси.

Зашто се у ципелу ставља шаргарепа за Светог Николу?

Зато што Свети Никола не путује на ирвасу. У Лорени, према водичу Routard, деца у ноћи између 5. и 6. децембра остављају поред камина чашицу ракије од мирабеле за свеца, а шећер и шаргарепу за његовог магарца. Следећег јутра налазе слаткише, често поморанџу и медењак с ликом свеца. Свети Никола је заштитник Лорене од 1477, после битке код Нансија.

У Холандији се обичај зове „стављање ципеле“. Деца стављају ципелу поред камина, или данас поред радијатора или врата, са шаргарепом или сеном и чинијом воде за коња Синтеркласа. Певају песму, а следећег дана у ципели су бомбоне или мали поклон. Коњ се до 2019. звао Америго; тада је отишао у пензију, а наследио га је Озоснел. У Белгији носи име као из временске прогнозе: „Slecht Weer Vandaag“, што значи „данас лоше време“.

У Алзасу, према званичном сајту француског туризма, Свети Никола обилази сву добру децу и дарује им мандарине и медењаке. У Аргентини, како пише Mental Floss, деца остављају ципеле са сеном и водом за животиње посетиоца. Свуда јахалица има предност пред јахачем: она прелази најдужи пут.

Исланд има своју верзију, без шаргарепе: деца стављају ципелу на прозорску даску, а тринаест децембарских посетилаца у њу остављају јабуке, поморанџе или друге слаткише. Прича о димњаку и ципелицама пред огњиштем испричана је у тексту зашто Деда Мраз силази низ димњак.

Шта се оставља у Скандинавији?

У Данској и Шведској јело Бадње вечери је пиринчана каша на млеку, дански *risengrød* или шведски *risgrynsgröt*. Кејт Ројтерсверд, аташе за медије шведске амбасаде у Вашингтону, објашњавала је за NPR да се чинија оставља пред улазним вратима за *томтеа*. У Норвешкој, према истом извештају, уз пиринчану кашу иде и крчаг пива.

Та чинија није баш намењена Деда Мразу. Њоме се храни *нисе* или *томте*, мали дух имања који чува животиње и који је у XIX веку постао доносилац поклона. Правило је старо: кашу воли с грудвицом путера одозго. Често препричавана бајка каже да је један сељак сакрио путер на дно чиније; нисе је, мислећи да је покраден, страшно побеснео, а онда је путер нашао кад је појео кашу до краја. Његова прича је у тексту да ли је Деда Мраз вилењак, а његова имена у тексту имена Деда Мраза широм света.

Где се уместо ужине оставља писмо?

У неколико земаља не долази Деда Мраз. У Немачкој, Швајцарској и Салвадору, како бележи NPR, деца углавном остављају писма пуна жеља. За Немачку Mental Floss прецизира да деца пишу и украшавају писмо за Christkind, Дете Исуса које доноси поклоне, и не остављају ништа за јело.

У Летонији се поклон заслужује на други начин: треба рецитовати песмицу пред јелком. Према NPR-у, посетилац тада може да узме *piparkūkas*, колачић од ђумбира. За Италију исти извор помиње мандарину и сено за магарца. Остали зимски посетиоци, од Бефане до Christkinda, представљени су у тексту доносиоци поклона широм света.

Свуда је писмо и даље најсигурнији начин да вас чују. Своје можете да напишете на нашој страници писмо Деда Мразу, а затим увече 24. децембра да пратите његово путовање уз праћење Деда Мраза, не испуштајући из вида тањир с колачићима.