Да ли је Деда Мраз вилењак? Истрага о једној речи из 1823.

Зашто се каже да је Деда Мраз вилењак?

Све полази од једног стиха, али остатак песме иде у истом смеру. Још пре него што се појави реч *elf*, приповедач, пробуђен усред ноћи, види како стижу „a miniature sleigh, and eight tiny reindeer“, минијатурне санке и осам сићушних ирваса. Кочијаш је „a little old driver, so lively and quick“, мали старчић, жустар и хитар.

Портрет који следи приказује ситну појаву. Он је „dressed all in fur, from his head to his foot“, умрљан чађу и пепелом, и личи на торбара који отвара свој завежљај. Има „a little round belly“, мали округли стомак, „droll little mouth“, смешна мала уста извијена као лук, и међу зубима стеже лулу. Песма гомила речи *little*, *tiny* и *miniature*, као да све своди на меру једног крова.

Затим долази одлазак. Посетилац прислања прст уз нос, климне главом и пење се кроз димњак. За старца обичне висине тај подвиг би био бесмислен. За вилењака је готово свакидашњи. Године 2014. један чланак Универзитета Канишијус из Бафала овако је сажео Деда Мраза из песме: „a little guy“, мали човечуљак, способан да се пење и спушта кроз димњаке спретно као дух.

Шта је реч „elf“ значила 1823?

Енглеска реч *elf* потиче од староенглеског *ælf*. Има рођаке у свим германским језицима: *álfr* у старонордијском, *alp* у старовисоконемачком, где означава злог духа. Лингвисти је повезују с кореном који значи „бео“, оним из латинског *albus*. Првобитни вилењак можда је био „бели“, „светли“. Траг му се налази и у именима као што је Алфред, дословно „савет вилењака“.

Ти први вилењаци нису били мали. Године 1590, у делу *The Faerie Queene*, Едмунд Спенсер још говори о бићима људске висине. Преокрет се догађа у исто доба, у позоришту. У *Сну летње ноћи*, око 1595, Шекспир на сцену доводи сићушне и прозрачне вилењаке. Заједно с песником Мајклом Дрејтоном, он за два века учвршћује представу да је вилењак, као и вила, створење џепне величине.

То значење имао је на уму аутор из 1823: мало, живахно, помало несташно биће, дошло из другог света. Једанаест година раније, 1812, браћа Грим објавила су бајку *Вилењаци и обућар*, у којој два мала човечуљка, *Wichtelmänner* из немачког оригинала, сваке ноћи потајно довршавају ципеле сиромашног обућара. Када им брачни пар у знак захвалности сашије одећу, они одлазе играјући и више се не враћају. Вилењак који ноћу ради да би обрадовао друге, а да се не покаже: та слика је морала да се допадне аутору једне божићне песме.

А француска реч „lutin“?

Она долази из много даље. Према речнику Trésor de la langue française, *lutin* потиче од латинског *Neptunus*, бога мора, који је крајем антике постао пагански демон. Кретјен де Троа око 1176. пише *netun*, Вас пише *luitun*. Реч је вероватно привучена ка *nuit*, ноћ, јер су ти духови излазили ноћу, а затим ка *luitier*, борити се. Ди Беле 1558. пише *lutin*, а већ од 1680. реч означава и живахно, несташно дете. Француски превод израза *jolly old elf* као „joyeux vieux lutin“ зато сасвим погађа.

Да ли је Деда Мраз био мали и пре 1823?

Две године пре песме, 1821, њујоршки штампар Вилијам Б. Гили објављује малу џепну књижицу, *The Children’s Friend*, намењену као новогодишњи поклон деци „од пет до дванаест година“. У њој се налази *Old Santeclaus with Much Delight*, песма без имена аутора, илустрована са осам гравира у боји. То су прве објављене слике Деда Мраза и прва употреба литографије у Сједињеним Државама.

Тај Santeclaus долази на Бадње вече, а не више 6. децембра, на дан Светог Николе. Вози ирваса изнад кровова и снежних пространстава, и већ носи црвено. Задржава и једну строжу црту: непослушној деци оставља дугачку црну брезову шибу. Књижица не наводи његову висину. Гравире га, међутим, приказују на крововима, у размери с димњацима.

Још раније, 1809, Вашингтон Ирвинг је у својој *Историји Њујорка* од Светог Николе направио њујоршки лик. Универзитет Канишијус то наглашава: Ирвингов Никола још није весели стари вилењак кога познајемо. За целу причу о том прелазу од епископа до њујоршког лика прочитајте праву причу о Деда Мразу.

Како је Деда Мраз порастао?

Главни кривац зове се Томас Наст. Стигао је у Сједињене Државе око шесте године, 1846, а током Америчког грађанског рата црта за *Harper’s Weekly*. Дана 3. јануара 1863, на насловној страни, његов први Деда Мраз дели поклоне у логору Уније, у јакни са звездама и пругастим панталонама. Између 1863. и 1886. Наст у часопису објављује 33 божићне илустрације.

Цртеж за цртежом, он уобличава лик. Према Универзитету Канишијус, Наст претвара Деда Мраза из Муровог „веселог старог вилењака“, малог човечуљка, у љубазног дива беле браде, и црта га већим од природне величине јер га тако и очекујемо. Године 1866. приказује га у радионици, како прави коњиће за љуљање и шије хаљине за лутке, са књигом о понашању деце надохват руке.

1. 1821*The Children’s Friend*: прве гравире једног Сантеклауса, на крововима, с ирвасом.
2. 1823Песма из Троја описује га као „jolly old elf“ с минијатурним санкама.
3. 1863Први Деда Мраз Томаса Наста на насловној страни *Harper’s Weekly*.
4. 1866Наст га приказује у радионици, усред играчака.
5. 1881„Merry Old Santa Claus“, Настов портрет који је остао најпознатији.

Уметнички музеј Делавера, који чува Настову збирку, њему приписује и прве помене Деда Мраза који живи на Северном полу и води радионицу. Човек који управља фабриком играчака за цео свет тешко би стао у минијатурне санке. Вилењак из 1823. нестао је са слика, како прича наш чланак колико година има Деда Мраз.

Нисе и томте: северни рођаци Деда Мраза

У Скандинавији је сродство између Деда Мраза и малих бића још непосредније. Дански и норвешки *nisse*, шведски *tomte* и фински *tonttu* кућни су духови из народног предања. Живе испод пода на имању, у штали или амбару, чувају животиње и помажу у послу ако се према њима понашате пристојно. Кад се увреде, праве несташлуке.

Њихова висина зависи од приче. Једно шведско предање говори о једном аршину, око 60 центиметара, а један шведско-амерички извор о 60 до 90 центиметара. Описују их с црвеном капом и у одећи од сиве вуне. Традиционални дански нисе је голобрад као дете: брада је дошла касније. На Бадње вече остављају им чинију каше, с маслацем, медом или, у Норвешкој, *rømmegrøt*, кашу од павлаке.

У XIX веку ти чувари имања постају доносиоци поклона. Већ четрдесетих година XIX века дански уметници приказују нисеа како доноси божићне поклоне. У Шведској Џени Нистрем 1875. илуструје за Виктора Ридберга *Пустоловине малог Вига на Бадње вече*, а затим 1881. песму *Tomten*. Национални музеј у Стокхолму сматра је првом шведском уметницом која је традиционалном Деда Мразу дала сопствени карактер. Родио се *jultomte*, божићни томте.

И само име прича о том сусрету. Према једној претпоставци, *nisse* потиче од Нилс, данског облика имена Никола, што би га учинило малим рођаком Светог Николе. Реч *tomte* долази од *tomt*, земљишта на коме се гради кућа. Да видите како се Деда Мраз зове у свакој северној земљи, прочитајте имена Деда Мраза широм света.

Одакле долазе вилењаци из радионице?

Ако је Деда Мраз порастао, ко је преузео улогу вилењака? Читава екипа. Често се може прочитати да је Луиза Меј Олкот, будућа ауторка *Малих жена*, прва писала о божићним вилењацима, у збирци под насловом *Christmas Elves*, насталој око 1855. Library of America позива на опрез: Олкот је тада имала двадесет три године, збирка никада није објављена, а рукопис је изгубљен или уништен. Нико не зна како су њени вилењаци изгледали.

Прва широко раширена слика боље је документована. Године 1873. божићна насловна страна часописа *Godey’s Lady’s Book*, женског магазина из Филаделфије, приказује Деда Мраза окруженог играчкама и вилењацима, уз натпис: „Ево једне представе о припремама које се праве да би деца на Божић добила своје играчке.“ Године 1876. Остин Томпсон објављује *The House of Santa Claus*, бајковиту представу за недељне школе, која преузима ту замисао.

• 1932: Волт Дизни објављује кратки филм *Santa’s Workshop*, у коме Деда Мраз и његови вилењаци припремају турнеју.
• 1964: *Рудолф, ирвас црвеног носа*, у техници анимације кадар по кадар, вилењацима даје истакнуту улогу.
• 1985: *Santa Claus: The Movie* их представља као еснаф занатлија који ручно праве играчке.
• 1994: у филму *The Santa Clause* вилењаке играју деца и тинејџери.

Од тада је подела улога стабилна: Деда Мраз људске висине, а око њега вилењаци који праве играчке, пакују их и пазе на ирвасе. Наши вилењаци имају своју страницу, а њихов посао је детаљно описан у чланку ко су Деда Мразови вилењаци.

Човек кога су одгајила чаробна бића

Неколико прича пресекло је питање на свој начин: Деда Мраз није вилењак, али је одрастао међу њима. Прву потписује Л. Френк Баум, аутор *Чаробњака из Оза*. У књизи *The Life and Adventures of Santa Claus*, објављеној 1902. уз илустрације Мери Каулс Кларк, бебу у шуми Берзи проналази Ак, „главни шумар света“. Нимфа Несил је усваја и даје јој име Неклаус, од кога је Клаус скраћени облик.

Баум инсистира на једном: Клаус је смртан и расте из дана у дан међу бесмртнима. Текст чак наводи да он „никада није био нарочито висок човек“. Рилови, чувари цвећа, дају му своје боје да обоји играчке. Нукови, чувари животиња, на крају дозвољавају да два јелена, Глоси и Флоси, вуку његове санке, али само на Бадње вече. Кад остари, Ак предлаже бесмртнима да му поклоне Плашт бесмртности. Гласање је повољно, и плашт од тада чини део његовог бића.

Иста схема враћа се на телевизију 1970: у филму *Santa Claus Is Comin’ to Town* студија Rankin/Bass бебу Криса прихватају Кринглови, породица вилењака који праве играчке. Године 2003. филм *Elf* Џона Фавроа обрће ситуацију. Беба из сиротишта увуче се у Деда Мразову врећу, стигне на Северни пол и одраста међу вилењацима, а усваја је Тата Вилењак, кога игра Боб Њухарт. Бади, кога игра Вил Ферел, до одраслог доба верује да је вилењак. Снимање се ослонило на присилну перспективу уместо на дигиталне ефекте, како би он поред њих деловао огроман.