Ко су вилењаци Деда Мраза? Њихова историја, њихови послови и најпознатији међу њима

Ко су вилењаци Деда Мраза?

То су помоћници Деда Мраза. По предању, праве играчке у радионици на Северном полу и брину о његовим ирвасима. Приказују се као мали, обучени у зелено или црвено, са шиљатим ушима и шиљатом капом. Приче им приписују дуг живот: неколико стотина година, понекад и хиљаде.

Њихова породица је стара. Енглеска реч „elf“ потиче од старонордијског *álfar*, бића из германске митологије много старијих од Божића. Француска реч „lutin“ потиче, пак, од латинског *Neptunus*, према речнику Trésor de la langue française, а у средњем веку означавала је малог ноћног демона, више несташног него злог. У Скандинавији божићни помоћници носе друго име: *nisse* у Данској и Норвешкој, *tomte* у Шведској. Ови духови сеоског имања, којима се на Бадње вече оставља чинија каше, имају своју причу у чланку да ли је Деда Мраз вилењак.

Њихова одећа, пак, много дугује телевизији. Године 1964. филм „Рудолф, ирвас црвеног носа“, у продукцији студија Rankin/Bass, облачи вилењаке у шарену одећу и купасте шешире. Филм „Вилењак“ (Elf) преузима ту одећу до детаља 2003, са глумцима снимљеним у принудној перспективи да би изгледали мањи.

Нису сви вилењаци радници у радионици. На Исланду тринаест посетилаца силази с планине један за другим током тринаест дана пред Божић, а деца стављају ципелу на прозорску даску да би добила слаткиш. Представљамо их у чланку доносиоци поклона широм света.

Од када Деда Мраз има вилењаке?

Песма из 1823, „A Visit from St. Nicholas“, самог Деда Мраза назива „a right jolly old elf“, прави весели стари вилењак, али му не даје ниједног помоћника. Вилењаци радници стижу једну генерацију касније. Најстарија прича коју смо пронашли објављена је у божићном броју листа Harper's Weekly из 1857, под насловом „The Wonders of Santa Claus“. Сајт за локалну историју Morristown Green, који се ослања на збирке центра North Jersey History & Genealogy Center, у њој види први детаљан опис свакодневног живота Светог Николе.

У том тексту светац живи на врху брда, у кући у којој вилењаци спремају „колаче, бомбоне и играчке да напуне чарапе“: колица и лутке, звиждаљке, птице и слонове. Натпис на улазу упозорава: овде не улази нико ко предуго остаје у кревету. А ако деца дођу да шпијунирају радионицу, вилењаци застану и ишчезну „у леденој измаглици“. Занимљив детаљ: 1857. он још не живи на Северном полу, а прича каже да је рођен у Немачкој.

1. 1812.Браћа Грим објављују „Патуљке и обућара“, причу о два мала човечуљка који раде ноћу, непосредно пред Божић.
2. око 1855.Луиза Меј Алкот пише збирку „Christmas Elves“, која никада није објављена и данас је изгубљена.
3. 1857.Harper's Weekly описује вилењаке који праве играчке и слаткише у свечевој кући.
4. 1866.Томас Наст црта радионицу Деда Мраза у „Santa Claus and His Works“.
5. 1873.Божићна насловна страна часописа Godey's Lady's Book приказује Деда Мраза окруженог играчкама и вилењацима.
6. 1902.Л. Френк Баум даје Деда Мразу четири чаробна помоћника.
7. 1932.Волт Дизни објављује кратки филм „Santa's Workshop“.

Прича о Алкотовој и о насловној страни из 1873. детаљно је испричана у чланку да ли је Деда Мраз вилењак. Овде је важан датум: око 1860, у Њујорку, замисао о екипи помоћника већ је укорењена.

Чиме се баве вилењаци Деда Мраза?

Први посао је радионица. Томас Наст 29. децембра 1866. објављује у листу Harper's Weekly цртеж на две стране, „Santa Claus and His Works“. Када су његови цртежи 1890. сабрани у књигу, натписи су у њој пренети: ту пише „Work-shop“, радионица, али и „Santa Claus stable“, штала, и „Account book, record of behaviour“, књига владања. Три службе данашње радионице већ су ту: израда, брига о животињама, вођење евиденције.

Седам година касније, насловна страна часописа Godey's Lady's Book из децембра 1873. приказује радионицу у пуном јеку, уз овај натпис: „Here we have an idea of the preparations that are made to supply the young folks with toys at Christmas time.“ Вилењаци су на њој специјализовани радници. Филмови 20. века додаће нова радна места, од електронских играчака до пилота пратње.

Велике радионице села

• Фабрика: коњићи за љуљање, лутке, возићи и игре, према списку састављеном са децом. Наш списак играчака пружа увид у то.
• Штала: хранити ирвасе, проверити амове, припремити санке за ноћ 24. децембра.
• Пошта: отворити, разврстати и сложити свако писмо Деда Мразу.
• Регистар: забележити добра дела током године, уз помоћ детектора добре деце.
• Паковање: папир, траке и етикете, последња станица пре поласка.

Можете обићи радионице на мапи села, а затим свратити да поздравите екипу на страници вилењака.

Како се зову помоћници Деда Мраза у Баумовој бајци?

Године 1902. Л. Френк Баум, аутор „Чаробњака из Оза“, објављује „The Life and Adventures of Santa Claus“, са илустрацијама Мери Каулс Кларк. У тој бајци Клаус је нахоче које у шуми Барзи одгаја нимфа Нецила. За његове прве играчке труди се цео чаробни народ: Рилови му дају боје, Нукови бирају за њега меко дрво, а Виле му доносе тестере, длета и друго алатиште.

На крају књиге Деда Мраз добија четири стална помоћника, по једног из сваког народа. Баум их не назива вилењацима, али они су прави преци данашње екипе, са већ подељеним задацима.

• Килтер, пикси, поклон Ака, Великог шумара света. Баум каже да је „тих и брз“, и управо он скупља писма деце.
• Питер, Нук, кога шаље принц Нукова, чувара дивљих животиња.
• Нутер, Рил, кога шаље принц Рилова, чувара цвећа.
• Виск, вила, коју шаље краљица Вила. Управо она предлаже да се кроз зидове уђе у куће без димњака.

Бајка чува чак и траг једне идеје за играчку која је дошла од чаробног бића: Нецила је та која предлаже да лутке говоре „тата“ и „мама“. Остали дарови које Баум приписује Деда Мразу сабрани су у чланку које моћи има Деда Мраз.

Да ли вилењаци Деда Мраза постоје у стварном животу?

Неки чак примају и плату. У Француској пошта La Poste сваке јесени поново отвара Секретаријат Деда Мраза у Либурну, у департману Жиронда. Према њеном саопштењу од 18. новембра 2025, Деда Мраз и његових 60 вилењака вратили су се на посао 19. новембра да одговоре на стотине хиљада писама пристиглих из целог света. Деца су могла да пишу до 20. децембра. Вилењаци одговарају и на енглеском.

У Канади је екипа много бројнија. Канадска пошта је 2013. најавила 9.000 поштанских вилењака, запослених и пензионера волонтера који су програму већ посветили више од 226.000 сати. Од 1982. примили су више од 21,8 милиона писама и могу да одговоре на више од 30 језика, укључујући Брајево писмо.

У Сједињеним Државама градић Санта Клос, у Индијани, има своју пошту још од 1856. Волонтери звани „Santa's Elves“ тамо одговарају сваком детету које пише, а та традиција сеже бар до 1914. Цела историја ове поште испричана је у чланку историја писама Деда Мразу.

Који су најпознатији вилењаци?

Најдражи је можда Херми. У лутка-анимираном филму „Рудолф, ирвас црвеног носа“, први пут емитованом на NBC-ју 6. децембра 1964, у оквиру емисије General Electric Fantasy Hour, овај вилењак напушта радионицу јер сања да постане зубар. Сценарији пишу „Hermey“, иако га неке књиге зову „Herbie“.

У биоскопу се главни вилењак зове Бернард у филму „Деда Мраз“ (The Santa Clause), снимљеном 1994. Игра га Дејвид Крамхолц, тада шеснаестогодишњак, јер серијал филмова улоге вилењака поверава деци и тинејџерима. Године 2003. филм „Вилењак“ (Elf) прича причу о Бадију, човеку одгајеном међу вилењацима. Његов пут испричан је у чланку да ли је Деда Мраз вилењак.

Најмлађи међу њима живи по кућама. Вилењак шаљивџија, у Америци „Elf on the Shelf“, рођен је 2005: те године Керол Еберсолд објављује књигу која се продаје уз фигурицу, у којој вилењак пази на децу и подноси извештај Деда Мразу. Француски сајт Futura бележи да је исте године, у Квебеку, један деда цртао трагове у снегу да би унуци поверовали да је туда прошао вилењак. Родитељи ће правила и идеје наћи у нашем водичу за вилењака шаљивџију.