Бефана, Кристкинд, Три краља: ко доноси божићне поклоне у свету?

Ко доноси поклоне, и ког датума?

Сезона поклона траје више од месец дана, а свака земља држи свој део. Датум скоро увек зависи од лика: светац долази на свој празник, Дете Исус уочи Божића, Три краља на Богојављење. Ево календара, од првог госта до последњег.

1. 5. дец.Синтерклас у Холандији (pakjesavond); Крампус излази уочи Светог Николе у Аустрији и Баварској.
2. 6. дец.Свети Никола у Лорени, на истоку Француске и у Белгији, а за њим Пер Фуетар.
3. 8. дец.У Каталонији почиње храњење пања Тио де Надал.
4. 12. дец.На Исланду у град стиже први од тринаест Јоуласвејнара, Стекјастаур.
5. 24. дец.Кристкинд у јужној Немачкој и Аустрији, Оленцеро у Баскији, Тио у Каталонији.
6. 25. дец.Деда Мраз, Santa Claus, Father Christmas у енглеском говорном подручју и у Француској.
7. 1. јан.Дед Мороз у Русији за Нову годину, Άγιος Βασίλης у Грчкој.
8. 6. јан.Бефана у Италији, Три краља у Шпанији, Мексику и великом делу Латинске Америке.

Ови гости су се понекад отимали о место. У Француској најпознатија епизода датира од 23. децембра 1951: на тргу испред катедрале Сен Бениј у Дижону свештенство спаљује лутку Деда Мраза пред 250 деце, уз објашњење да Божић мора остати „празник рођендана Спаситеља“. Етнолог Клод Леви-Строс следеће године о томе пише есеј, *Le Père Noël supplicié* („Мучени Деда Мраз“).

Свети Никола, Пер Фуетар, Крампус: ко награђује, ко кажњава?

У Лорени је Свети Никола заштитник покрајине од 1477. Његова најпознатија легенда прича да је оживео троје деце које је убио месар. Шестог децембра он по обичају доноси поморанџу и медењак у облику свог лика, а деца му остављају шећер и шаргарепу за његовог магарца. У Нансију велика поворка Светог Николе иде од трга Карно до трга Станислас, а базилика у Сен Никола де Пору, неколико километара даље, подсећа колико је његов култ у покрајини стар.

За њим корача Пер Фуетар (Père Fouettard), човек с бичем. Он нема сопствену легенду стару као светитељева: према водичу Le Routard, то је „чиста измишљотина којом се плаше непослушна деца“. У Холандији Синтерклас иде у пратњи Зварте Пита, у немачком делу Швајцарске Самихлаус путује са магарцем и пратиоцем по имену Шмуцли, а у Немачкој се среће Кнехт Рупрехт.

Најупечатљивији од ових пратилаца је аустријски и баварски. Крампус има рогове, тамно крзно и очњаке, пола јарац, пола демон, и шиба несташну децу брезовим прутовима. Његово име наводно потиче од немачке речи *Krampen*, канџа. Излази уочи Светог Николе, у *Krampusnacht*. Католичка црква је забранила бучне светковине у његово име, а током Другог светског рата европски фашисти су га нападали као творевину социјалдемократа.

Ништа није помогло. Данас у Аустрији, Немачкој, Мађарској, Словенији и Чешкој групе мушкараца прерушених у ђаволе трче улицама и јуре пролазнике. Историчар Питер Јелавич са универзитета Џонс Хопкинс у њему види пагански лик накалемљен на Божић. Светковина је прешла чак и Атлантик: град Ипсиланти у Мичигену приређује годишњи Крампусов бал.

Ко је Кристкинд, Дете Христос које доноси поклоне?

Кристкинд (Christkind), „Дете Христос“, доноси поклоне увече 24. децембра у великом делу јужне Немачке, у Аустрији и у немачком делу Швајцарске. Упркос имену, ретко се приказује као беба: народни обичај од њега је направио анђеоски лик, са плавим локнама, белом хаљином и златним ореолом, а често га игра девојка.

Његово порекло је спорно. Појавио се у протестантским крајевима као замена за Светог Николу, јер је реформација одбацивала поштовање светаца. Неки за његовог творца сматрају Мартина Лутера, што Универзитет у Хамбургу оцењује као недоказано. Зна се, међутим, да су од 1531. поклони у породици Лутер већ били повезани са „светим Христом“. Иронијом историје, католички крајеви су Кристкинда прихватили почетком XIX века, нарочито у Баварској и Рајнској области.

Најпознатији Кристкинд је онај из Нирнберга. Од 1969. град га бира сваке друге године: кандидаткиње на дан избора морају имати између 16 и 19 година. У петак пред прву недељу Адвента Кристкинд, са круном, локнама и у златној одећи, отвара Кристкиндлесмаркт са галерије цркве Фрауенкирхе, рецитујући пролог који је 1948. написао Фридрих Брегер. У децембру има више од сто наступа заредом. За 2025. и 2026. зове се Нора Фалк.

Ко је Бефана, италијанска вештица од 6. јануара?

У Италији ноћ између 5. и 6. јануара припада Бефани (Befana). Њено име је народно искривљење речи *Epifania*, Богојављење. Речник Трекани описује је као веома ружну, али добродушну старицу која ноћу силази низ димњак и пуни чарапе добре деце поклонима и слаткишима. Несташној деци оставља комаде угља. Данас је тај угаљ често поцрнели шећер који се продаје у посластичарницама.

Најраширенија хришћанска легенда ставља је на пут Три краља. Мудраци је питају за пут до Детета Исуса и позивају је да пође с њима; она одбија, превише заузета кућним пословима. Онда се предомисли, крене да их тражи и никада их не нађе. Од тада лети на својој метли, а многи кажу да пре одласка помете под.

Лик је старији од те приче. Италијанска енциклопедија из 1930. повезује Бефану са претхришћанским магијским обичајима и описује ватре паљене у ноћи Богојављења. У тосканској Ромањи њена лутка се возила на колима до сеоског трга, а затим спаљивала. Градић Урбанија, у покрајини Марке, важи за њено званично пребивалиште и сваке године, између 2. и 6. јануара, приређује светковину која привлачи од 30.000 до 50.000 људи.

Зашто Шпанци и Мексиканци добијају поклоне 6. јануара?

У шпанском говорном свету велики дародавци су Рејес Магос (Reyes Magos), Три краља. Богојављење, 6. јануара, обележава њихову посету Детету Исусу, и баш тог јутра деца проналазе поклоне. У Мексику многи најпре напишу писмо Краљевима, неки га вежу за балон пун хелијума, а претходне вечери често оставе ципелу поред врата.

Увече 5. јануара Краљеви пролазе улицама у поворци. Поворка у Алкоју, код Аликантеа, одржава се од 1885. и спада међу најстарије у Шпанији. Проглашена је светковином од националног туристичког значаја. Краљевски пажеви се пењу по дугачким дрвеним мердевинама да би поклоне оставили право на балконе и прозоре, а магарци, *burretes*, носе поштанска сандучад у која деца убацују своје жеље.

Шести јануар завршава се колачем у облику венца. У Шпанији *roscón* скрива фигурицу која често представља једног од Краљева. У Мексику *rosca de Reyes* скрива фигурицу малог Исуса: ко је нађе, треба да је однесе у цркву или да угости породицу 2. фебруара, на Сретење. Празник Три краља тако продужава Божић за читав месец.

Дед Мороз и Снегурочка: новогодишњи поклони

У Русији и у неколико земаља бившег Совјетског Савеза поклони се дају за Нову годину. Доноси их Дед Мороз (Ded Moroz), „деда Мраз“. Совјетска власт се најпре борила против њега: 1928. проглашен је „савезником попа и кулака“. Године 1935, када су новогодишње светковине поново дозвољене, он се враћа, а његово званично пребивалиште 1998. смештено је у Велики Устјуг, у Вологодској области.

Никада не путује сам. Снегурочка (Snegurochka), Снежна девојка, у дугој сребрноплавој хаљини и са крзненом капом или кокошником у облику пахуље, помаже му да дели пакетиће. Потиче из бајке коју је драмски писац Александар Островски 1873. поставио на сцену, уз сценску музику Чајковског, а коју је затим Римски-Корсаков претворио у оперу. Од совјетског оживљавања Нове године, средином тридесетих година XX века, представља се као његова унука.

И Грчка има свог новогодишњег госта, Άγιος Βασίλης, Светог Василија, епископа Кесарије у IV веку, чији празник пада 1. јануара. Породице те вечери деле *василопиту*, колач у који се пре печења стави новчић: ко га нађе, имаће среће целе године.

Тио де Надал и Оленцеро: поклони Каталоније и Баскије

У Каталонији поклони излазе из пања. Тио де Надал (Tió de Nadal) је велики, често чворноват пањ који се донесе у кућу неколико дана пре Божића. Од 8. децембра, празника Безгрешног зачећа, деца га хране сваког дана, некада хлебом, кукурузом, рогачем или пиљевином, и покривају га малим ћебетом да му не би било хладно. На Бадње вече ударају га штаповима певајући бројалицу, а онда подигну ћебе: Тио је „направио“ слаткише и поклоне. Ако нису била добра, може да остави само угаљ.

Првобитно је Тио био пањ који се на Бадње вече палио на огњишту, у Каталонији као и на Мајорци. Обичај је по градовима мало ослабио, али и даље живи и оживљава у многим општинама, а град Барселона га и данас наводи међу својим божићним обичајима.

У Баскији се гост од 24. децембра зове Оленцеро (Olentzero). Он је угљар: према легенди, радио је у планини када је сазнао за Христово рођење и сишао да објави вест. И он је најпре био божићни пањ, чији се пепео посипао испред куће да би је штитио. У XX веку почео је да доноси поклоне деци. Увече 24. децембра хорови иду улицама певајући његову причу, а прати га Мари Доминги, лик природе и зимског солстицијума.

Јоулупуки и Јоуласвејнар: гости са далеког Севера

У Финској је Јоулупуки (Joulupukki), „божићни јарац“, наследник обичаја у којем је човек прерушен у јарца обилазио куће и добијао остатке празничне трпезе. Лик је изгубио рогове и добио белу браду, али је задржао име, а од једне емисије финског радија из 1927. каже се да живи на Корватунтурију, у Лапонији. Јужније, у Норвешкој, Данској и Шведској, патуљак са сеоског имања, *nisse* или *tomte*, постао је доносилац поклона. По обичају му се оставља чинија каше са грудвицом маслаца, или пиринач на млеку у Норвешкој.

Исланд је изабрао бројност. Јоуласвејнар (Jólasveinar), тринаест божићних момака, стижу један по један, сваки у својој ноћи, од 12. до 24. децембра. Њихова имена откривају њихове навике: Стекјастаур, „клипан из тора“, иде први, затим долазе Тверусликир, лизач варјаче, Хурдаскетлир, лупач врата, Скиргаумур, прождрљивац скира, Глугагајир, њушкало кроз прозоре, и најзад Кертасникир, „просјак свећа“, 24. децембра. Од 11. до 24. децембра деца остављају ципелу на прозорској дасци: у њој се нађе мали поклон, или кромпир ако су била несташна. Сезона се завршава 6. јануара празником Третјаундин.

Јоуласвејнар имају не баш препоручљиву породицу. Ових тринаест браће наводно живи у планини са мајком, Грилом, страшном џиновском људождерком, и њеним мужем, Лепалудијем, крупним тромим створом. Божићна мачка, огромна и светлуцавих очију, шуња се планинама у божићној ноћи и лови оне који нису добили нову одећу. Сами момци су довољно пристојни да се појаве у Народном музеју Исланда у Рејкјавику: у децембру 2025. свратили су тамо један по један, сваког дана од 12. до 24. децембра, у салу за децу и породице.