Божић у Холандији: Синтерклас, вече пакетића и расправа о Зварте Питу

Када Синтерклас стиже у Холандију и зашто баш из Шпаније?

Сезона почиње прве суботе после 11. новембра, дана Светог Мартина. Тог дана одржава се intocht, Синтеркласов улазак: он се искрцава са пароброда, узјахује белог коња и пролази кроз град. Национални долазак сваке године мења луку и преноси се уживо на телевизији, а затим сваки град организује свој. Коњ се до 2019. звао Америго; тада је отишао у пензију, а заменио га је Озоснел.

Зашто Шпанија? Нико то не зна са сигурношћу. Један траг води до његових моштију, чија је половина 1087. пренета из Мире у Бари, на југу Италије. Најстарији извор који повезује Синтеркласа са Шпанијом заправо је амерички: памфлет који је 1810. у Њујорку објавио Џон Пинтард. Данас, према предању које се прича деци, светац проводи годину у Мадриду.

Савремена слика свеца и његовог путовања много дугује једној књизи. Учитељ Јан Схенкман је 1850. у Амстердаму објавио *Sint-Nicolaas en zijn knecht*, „Свети Никола и његов слуга“, прву сликовницу у којој светац има главну улогу. Схенкман у њој окупља коња, јахање по крововима и долазак из Шпаније, а његова уводна песма доводи свеца из Шпаније паробродом. Његова песма *Zie ginds komt de stoomboot*, „Гле, тамо стиже пароброд“, пева се и данас. Књига, прештампавана све до XX века, са познатим издањима из 1880, 1905. и 1907, допринела је да празник Светог Николе постане дечји празник. Од 2001. сезона има и свој свакодневни телевизијски дневник, *Sinterklaasjournaal*, који деци сваке вечери прича о свечевим доживљајима све до 5. децембра.

Шта се дешава у вечери pakjesavond, 5. децембра?

Чим светац стигне, деца „остављају ципелу“, *schoen zetten*. Увече је стављају поред камина или на неко одабрано место у кућама које камин немају, пре спавања певају песму о Синтеркласу и у ципелу стављају шаргарепу или јабуку за коња, често уз цртеж. Ујутру у ципели нађу слаткиш или мали поклон.

Велико вече је 5. децембра, уочи свечевог празника: pakjesavond, „вече пакетића“. Усред вечери неко гласно покуца или зазвони на врата, шака pepernoten зазвецка о прозор, а кад се врата отворе, напољу нема никога, само врећа поклона на прагу. У Белгији и у великом делу југа Холандије поклони радије стижу ујутру 6. децембра, на дан Светог Николе, као и у Лорени.

Међу одраслима и већом децом вече се често претвори у игру: коцкице или друга правила одлучују ко узима, додаје или отвара пакет, или ко мора да испуни неки задатак. Код малишана питање ко је покуцао на врата може да траје годинама. Питање када и како им рећи истину, које важи и за Синтерклас, обрађено је у нашем водичу за родитеље.

Песмице, изненађења и чоколадна слова: обичаји празника Светог Николе

Синтеркласов поклон се не даје голи. Уз њега иде песмица, *Sinterklaasgedicht*, коју прималац чита наглас пред свима. Написана из угла Синтеркласа или Пита, за које се верује да знају све мале тајне сваког од нас, она у једноставним римама прича смешне и помало задиркујуће згоде о тој особи. Сам поклон је често скривен у изненађењу, *surprise*, ручно направљеном предмету који треба раставити да би се пронашло шта је унутра.

Слаткиши имају своју азбуку. Чоколадно слово, *chocoladeletter*, има облик слова S за Синтерклас, P за Пита или почетног слова дететовог имена. Разликују се два мала кекса која странци мешају: pepernoten, помало тврди комадићи медењака, и kruidnoten, мали округли хрскави кекси укуса спекулоса. Некада су их бацали деци пуним шакама; после неколико превише одушевљених бацања, данас их радије деле из руке.

Увече 5. децембра ове посластице путују из руке у руку између пакета, док се песмице читају једна по једна. Ако желите да са децом правите зачињене кексе, погледајте наше рецепте, а о још једној посетитељки која пуни чарапе, италијанској Бефани, прочитајте наш чланак о доносиоцима поклона.

Ко је Зварте Пит, Синтеркласов пратилац?

Синтерклас путује са помоћницима који се зову Пит или Питен. У традиционалној верзији, коју најчешће играју бели глумци, они имају лице обојено у црно, коврџаву перику, црвене усне и минђуше: то је Зварте Пит, „Црни Пит“. Помажу свецу, бацају pepernoten и засмејавају децу. У Лорени је пратилац Светог Николе Père Fouettard, представљен у нашем чланку о доносиоцима поклона.

Лик улази у штампу са књигом Јана Схенкмана, у којој је свечев слуга приказан као млади паж тамне коже, одевен на маварски начин. Америчка јавна радио мрежа NPR наводи да он добија на значају педесетих година XIX века, у време када у Сједињеним Државама постају популарне *minstrel* представе, са белим глумцима нашминканим у црно, и да је Холандија укинула ропство у својим колонијама тек 1863. Према истом извору, првобитни костим подражавао је начин на који су имућне амстердамске породице облачиле поробљену црну децу коју су довеле из колонија.

Његови браниоци у томе виде нешто сасвим друго. За њих је Пит црн зато што пролази кроз димњаке и прекрива се чађу, и то нема никакве везе са бојом коже. Од XX века круже и друга објашњења, попут оног о бившем робу кога је светац ослободио, које се у штампи појавило између 1947. и 1954. У једној анкети из 2013. године 92 % испитаних Холанђана није сматрало тај лик расистичким, а за многе он остаје шаљивџија из успомена на детињство.

Зашто је Зварте Пит предмет расправе у Холандији?

Критике нису од јуче: још 1987. један скеч из *Sesamstraat*, холандске верзије *Улице Сезам*, пита се да ли се тај лик може доживети као расистички. Расправа постаје национална током друге деценије XXI века. Уметник Квинси Гарио је 2011. скренуо пажњу земље протестујући током свечевог доласка у Дордрехт. Покрет Kick Out Zwarte Piet, који између осталих предводи активиста Џери Африје, води кампању сваке сезоне. Многи црни Холанђани причају да су их називали „Зварте Пит“ као увредом.

У августу 2015. Комитет Уједињених нација за уклањање расне дискриминације објавио је своја запажања о Холандији. Он признаје да многи воле ту традицију, али истиче да се лик понекад приказује на начин који одражава негативне стереотипе и да га многе особе афричког порекла доживљавају као траг ропства. Препоручује да се пронађе „разумна равнотежа, на пример другачији приказ“. Исти текст изражава забринутост због насиља над мирним демонстрантима.

Расправа је понекад излазила и на улице, са протестима и контрапротестима око Синтеркласових долазака, 2017. код Докума као и 2019. у Хагу. За многе организаторе то је био још један разлог да потраже верзију празника у којој би свака породица могла да се препозна.

Roetveegpiet, компромис

Постепено се наметнуло једно решење: roetveegpiet, „Пит са траговима чађи“, чије је лице само обележено са неколико црних мрља, као да је управо изашао из димњака. Телевизија RTL га је усвојила 2016. Јавна телевизија NTR, која производи *Sinterklaasjournaal*, мења се постепено од 2014; 2019. национални долазак и емисија приказују само roetveegpieten. Премијер Марк Руте је 4. јуна 2020. изјавио у парламенту да се његово мишљење „много променило“, да је упознао многе људе који се осећају дискриминисано зато што је Пит црн, али да сматра да није на држави да намеће промену. Говорио је о популарној култури која се временом мења, под притиском расправе.

Јавно мњење се померило, али без једногласности. Према институту Ipsos I&O, 65 % Холанђана желело је да задржи потпуно црног Зварте Пита 2016, 33 % 2022. и 38 % у новембру 2024, док је око 35 % желело да он нестане у корист других Питова. Према NPR-у, 2019. одбори неколико градова одустали су од Зварте Пита у својој поворци, док је десетак мањих општина изјавило супротно. Ван Холандије, Суринам је још 2013. празник 5. децембра заменио Даном деце, а Аруба је 2020. забранила тај лик.

Како Холанђани славе Божић после Синтеркласа?

Божић, *Kerstmis*, стиже три недеље после вечери pakjesavond и траје два дана. Двадесет пети децембар је Eerste Kerstdag, „први дан Божића“, а 26. је Tweede Kerstdag, „други дан Божића“. Оба дана су нерадна, иако се многе продавнице поново отварају 26. Постоји и Деда Мраз на амерички начин: зове се Kerstman, „божићни човек“, и језик га јасно разликује од Синтеркласа. Размена поклона за Божић се шири, иако је већина породица то већ урадила 5. децембра.

Најкарактеристичнији оброк је gourmetten: свако за столом, на грејној плочи и у малим тигањима, пече комадиће меса, поврће и мале палачинке. Сече се и kerststol, хлеб са сувим воћем у коме се у средини сваке кришке налази мало острвце од марципана. *Kerstkransjes*, мали кекси у облику венчића, вешају се на јелку тракицом. Двадесет петог у 13 часова краљ Вилем-Александер држи божићни говор, који се емитује на јавним и приватним каналима.

1. 1087Половина моштију Светог Николе пренета је у Бари.
2. 1655Утрехт забрањује колаче за Светог Николу од 1. до 8. децембра.
3. 1850Јан Схенкман објављује Sint-Nicolaas en zijn knecht.
4. 2001Први Sinterklaasjournaal на телевизији.
5. 2015Комитет УН против расне дискриминације изјашњава се о Зварте Питу.
6. 2019На националном доласку само roetveegpieten; Америго уступа место Озоснелу.
7. 2020Марк Руте саопштава да се његово мишљење о Зварте Питу променило.