Како се слави Божић у Француској? Празнична вечера, пањ, сантони и 13 десерта

Када почиње Божић у Француској?

Француски божићни календар протеже се на више од месец дана. Почиње на истоку Светим Николом, 6. децембра, празником који је много живљи у Лорени, Алзасу и на северу него у остатку земље. Завршава се почетком јануара Богојављењем и колачем Три краља (galette des rois), лиснатим тестом пуњеним кремом од бадема у којем се крије зрно пасуља: ко га пронађе, бива крунисан за краља или краљицу.

1. 4. дец.Света Варвара: у Прованси се у три чиније сеје пшеница, која до Божића мора да проклија.
2. 6. дец.Свети Никола у Лорени, Алзасу и на северу, са поворкама у Нансију и Сен Никола де Пору.
3. Крај нов. до краја дец.Божићни сајмови, међу њима стразбуршки Кристкинделсмерик, настао 1570.
4. 24. дец.Празнична вечера, поноћна миса, а у Прованси велика вечера и затим тринаест десерта.
5. 25. дец.Поклони од Деда Мраза испод јелке, а затим божићни ручак.
6. Почетак јан.Богојављење и колач Три краља, 6. јануара или прве недеље у јануару.

Овај календар објашњава зашто двоје француске деце не доживљава нужно исти Божић. Мали Лорењанин може два пута за три недеље добити слаткише, једном од Светог Николе, други пут од Деда Мраза. Код малог Провансалца сто постављен 24. остаје на свом месту три дана. Прича о Светом Николи у Лорени има свој текст: ко је био Свети Никола.

Ко доноси поклоне у Француској: Деда Мраз или Свети Никола?

У највећем делу земље долази Деда Мраз (Père Noël), у ноћи између 24. и 25. децембра. Деца су некада остављала ципеле испред камина да би их он напунио, а часопис FrenchEntrée подсећа да су се на јелку качиле и мале играчке, бомбоне и воће. Данас пакетићи најчешће чекају испод јелке ујутру 25. децембра.

Овај Деда Мраз беле браде и у црвеном капуту наметнуо се у Француској углавном после Другог светског рата. Није свуда дочекан раширених руку: 23. децембра 1951. део свештенства у Дижону спалио је његову лутку испред катедрале Сен Бениј. Сутрадан се, захваљујући градоначелнику, канонику Киру, поново појавио на крововима градске већнице. Цела прича испричана је у тексту права прича о Деда Мразу.

На истоку Свети Никола никада није уступио место. Долази у ноћи између 5. и 6. децембра, као епископ, са митром и палицом, а за њим иде Пер Фуетар (Père Fouettard), који прети непослушној деци. По обичају доноси поморанџу и медењак у облику свог лика, а деца му остављају чашицу ракије од мирабела, уз шећер и шаргарепу за његовог магарца. Његови пратиоци разликују се од краја до краја, а ми смо их разврстали у тексту ко доноси поклоне у свету.

Једна адреса повезује сву ту децу: од 1962. француска пошта La Poste одговара на писма упућена Деда Мразу. Секретаријат Деда Мраза налази се у Либурну, у Жиронди, и довољно је на коверат написати „Père Noël“. Ако желите да своје писмо пошаљете у село, користите нашу страницу за писмо.

Шта је божићни ревејон?

Реч *réveillon* потиче од глагола *réveiller*, пробудити. Речник Trésor de la langue française informatisé дефинише је као празнични оброк у божићној ноћи, а од краја XIX века и у новогодишњој ноћи. Значење ноћног оброка посведочено је већ 1531, код Шарла де Бурдињеа, као „мали оброк у друштву током ноћи“.

Првобитно се бдело до поноћне мисе, а јело се по повратку, усред ноћи. Многе породице обрнуле су редослед и вечерају 24. увече пре мисе, или уопште без мисе. Начело се није променило: дуг оброк, пажљивије припремљен него остали током године, који се дели пре него што стигну поклони.

Јеловник се разликује од краја до краја. FrenchEntrée као главна јела наводи ћуретину, копуна, гуску, пилетину и белу кобасицу (boudin blanc), уз остриге као предјело и божићни пањ за десерт.

Зашто се за Божић једе колач у облику пања?

Пре него што је постао колач, божићни пањ био је прави пањ. Према граду Паризу, обичај наводно потиче из обреда на крају зимског солстицијума на северу Европе: палио се велики комад дрвета. У Прованси туристичка организација Марсеја описује обред кашо фио (cacho fio): најстарији у породици, често деда, палио је пањ од маслине или воћке, благосиљао ватру и прскао је куваним вином изговарајући формулу на провансалском.

Колач је, пак, паришки. Сајт града Париза подсећа да посластичар Пјер Лакам, некадашњи сладолеџија кнеза Шарла III од Монака, објављује рецепт у књизи из 1890. Каже да га је инспирисао Антоан Шарабо, посластичар куће Кије, у Улици Бици, у 6. арондисману. Тачан датум првог колача у облику пања остаје непознат.

Према истом извору, паришки посластичари су пањ проширили по целој земљи после 1945. Задржао је изглед дрвета: умотани бисквит, ишарани крем који подражава кору, понекад печурке од беланаца. Ако желите да током празника кувате са породицом, Деда Мразица своје рецепте дели на страници наши рецепти.

Којих је 13 божићних десерта у Прованси?

У Прованси се вече 24. децембра зове велика вечера (gros souper). Према званичном сајту France.fr, то је посни оброк, без меса, али обилан: седам јела, у спомен на Христове ране, међу којима бакалар у раиту, провансалском сосу од парадајза. Завршава се са тринаест десерта, које туристичка организација Марсеја повезује са Тајном вечером: дванаест десерта за дванаест апостола, један за Христа.

Постављање стола важно је колико и јеловник. Сто се прекрива трима столњацима, окружује трима свећама и на њега се стављају три чиније пшенице посејане на Свету Варвару, 4. децембра, као симбол Свете Тројице. Десерти остају на столу три дана, а сваки гост треба да проба сваки од њих. Све то прати кувано вино.

• Помп на уљу (pompe à l'huile), пљосната погача са маслиновим уљем
• Бели нугат и црни нугат, који често представљају добро и зло
• Четири просјака: суве смокве, суво грожђе, бадеми и лешници или ораси, за четири просјачка реда
• Урме, чија коштица наводно носи Христов знак
• Зелена диња сачувана на слами и бело грожђе чувано у подруму
• Зависно од града: калисони из Екса, ушећерено воће, уштипци, мандарине, желе од дуње, џем од лубенице

Тачан списак мења се од града до града и од породице до породице, и то је намерно. Његова историја је новија него што се мисли: туристичка организација Марсеја број тринаест датира у 1925.

Шта су провансалски сантони?

Јаслице остају у средишту француског Божића, нарочито на југу. Њихове мале фигурице од глине зову се сантони. Према туристичкој организацији Марсеја, провансалски сантон од непечене глине настао је у Марсеју крајем XVIII века, а створио га је Жан Луј Лањел (1764-1822).

Његов велики излог је марсејски сајам сантона, најстарији у Прованси, настао, како каже туристичка организација, „сутрадан после Револуције“. Одржава се сваке године од трећег викенда у новембру до почетка јануара, у Старој луци, а отвара се мисом на провансалском.

Провансалске јаслице не завршавају се на Светој породици, волу, магарцу и Три краља. Оне приказују цело село: градоначелника, пекара, свештеника, добошара, пар Цигана, слепца и његовог сина. Најпознатији је Рави (Ravi), подигнутих руку ка небу, усхићен рођењем иако нема шта да понуди. По њему је настао израз „le ravi de la crèche“, усхићеник из јаслица.

Занат је веома жив: око 120 радионица сантона ради између Марсеја, Обања и Екс ан Прованса. У Алаушу Жилбер Орсини сваке године представља покретне јаслице од 100 m² са 650 сантона. Неке радионице праве чак и модерне ликове, фудбалера или пицајола, поред традиционалног пастира.

Одакле потичу јелка и божићни сајмови у Француској?

Алзас је Француској дао две божићне слике које су се највише прошириле по свету. Прва је божићни сајам. Стразбуршки, Кристкинделсмерик (Christkindelsmärik), или „сајам Детета Исуса“ на алзашком, настао је 1570, што га чини једним од најстаријих у Европи. Дуго је био једини у Француској. Пошто је мењао место, од трга испред катедрале, преко Замковског трга до трга Клебер, 1871. преселио се на трг Брољи.

Друга је јелка. У архиву града Селеста, књига рачуна од 21. децембра 1521. бележи 4 шилинга исплаћена шумарима да чувају *meyen*, дрвца, на дан Светог Томе. Град у томе види најстарији писани помен божићне јелке, а Хуманистичка библиотека сваке зиме излаже ту књигу уз два дела из 1555. и 1600. Стразбур нуди други често навођени датум, 1605, који часопис FrenchEntrée узима као годину прве божићне јелке у граду.

Данас јелка и јаслице живе заједно у многим дневним собама, понекад на истом комаду намештаја. Целу историју јелке, од античког Рима до викторијанског доба, можете прочитати у тексту како је настао Божић.