Како је почео Божић? Од римског календара из 336. до елзаске јелке

Када је Божић први пут прослављен?

Први хришћани нису славили Исусово рођење. Њихов велики празник био је Ускрс. Јеванђеља не наводе никакав датум рођења, и током готово три века изгледа да нико није славио Христов рођендан на одређени дан.

Прво датирано сведочанство налази се у Хронографу из 354, илустрованом зборнику чији калиграф, Фурије Дионисије Филокал, потписује посвету. Један његов део наводи датуме помена мученика. Сам први ред бележи рођење Христа 25. децембра. Историчари литургије углавном се слажу да тај део датирају у 336. годину, у Риму.

Исти зборник садржи и пагански грађански календар. Под датумом 25. децембар у њему пише „N·INVICTI·CM·XXX“: рођење Непобедивог, са играма и тридесет трка двоколица. То је најстарији књижевни помен празника Непобедивог Сунца. Оба празника, дакле, стоје једно поред другог у истом рукопису.

Зашто Божић пада 25. децембра?

Пре 25. децембра кружили су и други датуми. Око 200. године Климент Александријски преноси да неки рођење смештају у 25. дан египатског месеца пахона, то јест 20. мај, а други у 24. или 25. фармути, то јест 20. или 21. април. Он не помиње 25. децембар. Историчар Ендру Мекгауан, у чланку за Biblical Archaeology Society, подсећа на та колебања.

Једно старо објашњење ослања се на рачун. Отприлике у исто време Тертулијан наводи да је 14. нисан, традиционални дан распећа, одговарао 25. марту римског сунчевог календара. А постојало је веровање да је Исус зачет и да је умро истог дана у години. Двадесет пети март постао је празник Благовести; девет месеци касније стиже се до 25. децембра.

На Истоку је прво усвојен 6. јануар. У IV веку оба датума постоје упоредо: 25. децембар на Западу, 6. јануар на Истоку. Шести јануар потом је постао Богојављење, које обележава долазак мудраца у Витлејем. Јерменска црква и данас слави Божић 6. јануара.

Ниједно од ових објашњења није доказано текстом који би рекао: „изабрали смо 25. децембар зато што“. Историчари одмеравају трагове. Зато и данас постоје две теорије упоредо, теорија рачуна и теорија позајмице од паганских празника.

Да ли је Божић пагански празник? Сатурналије и Непобедиво Сунце

Сатурналије су у римском календару почињале 17. децембра. Празник се продужавао док није трајао седам дана, до 23. децембра. Поклони су се размењивали на дан Сигиларија, 19. децембра: свеће, мале фигурице од воска или печене глине, шаљиви поклони. Робови су били позвани на гозбу, сви су носили пилеус, филцану капу ослобођених робова, и поздрављали се узвиком „Io Saturnalia“.

Други празник је још ближи. Цар Аурелијан 274. уводи култ Непобедивог Сунца, Sol Invictus, чије се рођење слави 25. децембра. Хронограф из 354. то бележи, као што смо видели. Замисао да су хришћани Божић сместили на тај датум да би га заменили је примамљива.

Ендру Мекгауан истиче њене слабости: ниједан хришћански писац првих векова не говори о таквој позајмици, а датум 25. децембар појављује се пре времена када Црква отворено усваја паганске обичаје. Када је реч о Сатурналијама, већина стручњака говори пре о утицају него о пореклу. Поклони од 19. децембра личе на наше, а „краљ празника“ биран током Сатурналија подсећа на господара нереда са средњовековних Божића.

Како је изгледао Божић у средњем веку?

У средњем веку Божић постаје политички датум. Карло Велики крунисан је за цара на Божић 800. године. Вилијам Освајач крунише се за енглеског краља на Божић 1066. Изабрати тај дан значило је ставити своју владавину под знак Рођења Христовог.

Празник се развлачи. Око XII века весеља се распоређују на дванаест дана, од 25. децембра до 5. јануара. Претеривања су део тога: коцка, пијанство, замене улога, понекад са „господаром нереда“ задуженим да председава хаосу. Управо тај део празника пуританци ће касније нападати.

У то доба настају и јасле. На Божић 1223. Фрања Асишки приказује Рођење Христово са живим људима у једној пећини близу Гречија, у средњој Италији. Свети Бонавентура то описује око 1260. у свом Животу светог Фрање. Магарац и во, којих нема ни у једном Јеванђељу, потичу из много старије традиције: Ориген Александријски је први хришћански писац који их смешта у шталу.

У Провансу ће се јасле касније напунити ручно осликаним фигурицама, сантонима. Француске традиције овог доба године, од јасала до тринаест посластица, представљене су на нашој страници божићне традиције.

Да ли је тачно да је Божић био забрањен?

Јесте, бар два пута, и то од стране хришћана. Пуританци с неповерењем гледају на празник повезан са претеривањима дванаест дана. Пуританска власт 1647. забрањује Божић у Енглеској. Избијају немири у одбрану празника, а службе се и даље држе полутајно током целог трајања забране.

С друге стране Атлантика, колонија Масачусетског залива чини исто. Једанаестог маја 1659. њена скупштина изгласава закон који новчаном казном од пет шилинга кажњава свакога ко обележава „било који дан попут Божића“, било нерадом, било гозбом, било на неки други начин. Закон је укинут 1681, под притиском Лондона. Још 1687. пастор Инкриз Мадер Божић назива „световним и сујеверним“ обичајем.

1. 1647Пуритански парламент забрањује Божић у Енглеској.
2. 1659Масачусетс уводи казну од пет шилинга за свакога ко слави Божић.
3. 1681Закон Масачусетса је укинут.
4. 1856Масачусетс проглашава Божић законским празником.
5. 1870Двадесет осмог јуна Божић постаје савезни празник у Сједињеним Државама.

Укидање закона не мења навике одмах. У Бостону многи и даље 25. децембра иду на посао и у школу. Тек 1856. Масачусетс Божић проглашава нерадним даном, а тек 28. јуна 1870. он то постаје у свим Сједињеним Државама. У међувремену, у Њујорку је једна песма из 1823. већ сместила Деда Мраза у ноћ 24. децембра, како причамо у чланку Права прича о Деда Мразу.

Одакле потиче божићна јелка?

Јелка има више предака. У средњем веку „мистерије“ које су се 24. децембра, на дан празника Адама и Еве, играле пред црквама користиле су рајско дрво окићено јабукама, забрањеним воћем, и белим хостијама. У Ливонији братство Црноглавих поставља дрвећа у својим кућама у Ревалу, данашњем Талину, и у Риги 1441, 1442, 1510. и 1514, а затим око њих игра на тргу пред градском већницом.

Елзас пружа најстарије трагове божићне јелке у смислу у коме је ми данас схватамо. Према Граду Паризу, први писани траг јелке као „божићног дрвета“ налази се у књизи рачуна из Селестаа, 1521. године. Запис се тиче шумара, задужених да пред празник чувају јеле у општинској шуми. У Тиркхајму, клесани завршни камен свода на једној приватној кући, датиран у 1576, најстарији је датирани приказ божићног дрвета.

Један стразбуршки извор из 1605. описује јелке које становници постављају у својим кућама за Божић. На њих се каче руже изрезане од папира у боји, јабуке, равне облатне, позлаћене бомбоне и фигурице од шећера. Јабуке ће дуго остати главни украс. Према Граду Паризу, суша у Вогезима 1858. навела је једног дувача стакла из Гецанбрика, у Мозелу, да направи црвене стаклене кугле које ће их заменити.

Француски двор открива дрво касније. Марија Лешчињска, супруга Луја XV, наређује да се једно постави у Версају 1738. Војвоткиња од Орлеана, Хелена од Мекленбург-Шверина, немачког порекла, наводно га је увела на двор Луја Филипа 1837.

Како је Божић постао породични празник какав данас познајемо?

Божић усредсређен на децу, дом и поклоне добија облик у XIX веку, нарочито у Енглеској и Сједињеним Државама. Краљица Шарлота, супруга Џорџа III, рођена у Немачкој, поставља дрво за једну дечју прославу већ 1800. Али тек пар који чине краљица Викторија и принц Алберт претвара га у моду.

Лист The Illustrated London News 1848. детаљно описује јелке у замку Виндзор и објављује гравиру краљевске породице окупљене око дрвета. За Божић 1850. амерички магазин Godey’s Lady’s Book преузима исту гравиру, али брише краљичину дијадему и Албертове бркове: краљевска породица постаје обична америчка породица окупљена око своје јелке.

У међувремену, 19. децембра 1843, Чарлс Дикенс објављује Божићну причу. Прво издање, 6.000 примерака, распродато је пре Божића; одмах следи друго од 2.000. Дикенс, који је трошкове штампања сам сносио, од тога нема готово никакву зараду. Књига доприноси оживљавању божићног „духа“ и његових весеља.

Недостајао је још само ноћни посетилац. Он се управо рађао у Њујорку, између књижице из 1821. и гравира Томаса Наста. Да бисте упознали његова писма, његове ирвасе и његову данашњу турнеју, можете писати Деда Мразу или пратити његов пут 24. децембра увече на страници праћење Деда Мраза.