Одакле потиче божићна чарапа? Од ципеле Светог Николе до чарапе окачене о камин

Зашто се за Божић каче чарапе?

Не постоји ниједан документ који каже: „тог дана неко је окачио прву чарапу“. Оно што имамо јесте легенда, легенда о Светом Николи, епископу Мире у IV веку. Један осиромашени отац не може да обезбеди мираз својим трима ћеркама и спрема се да их препусти страшној судбини. Никола, који жели да му помогне а да га не понизи, пролази ноћу и баца кесу злата кроз отворен прозор.

Верзије се разилазе око једног детаља који је нама веома важан. У једној, злато се просто откотрља по поду. У другој, коју преноси зоолог Дезмонд Морис у својој књизи Christmas Watching (1992), оно пада у чарапу остављену да се суши поред ватре. Управо се та варијанта примила: тајни дар, остављен ноћу, у одевни предмет положен крај огњишта.

Неки приповедачи кесе замењују трима златним куглама. Те три кугле постале су један од симбола Светог Николе, али и знак залагаоница, чији је он заштитник. St. Nicholas Center, који документује обичаје везане за свеца, бележи да се оне често представљају поморанџама, па чак и јабукама. Вратићемо се на то на дну чарапе.

За целу историју епископа, његов Никејски сабор 325. и његове мошти пренете у Бари 1087, прочитајте Ко је био Свети Никола?. Овде пратимо само предмет: ципелу, а затим чарапу.

Пре чарапе, ципела: кломпе из Лорене и холандске ципеле

Вековима у Европи ништа се није качило: остављале су се ципеле. То се радило уочи 6. децембра, дана Светог Николе, а не за Божић. Фондација Наполеон, у чланку о медењацима и чоколади за Светог Николу, описује призор онако како се живео у XIX веку: увече су деца стављала своје кломпе у подножје камина, а светац би прошао са магарцем натовареним слаткишима.

Садржај је зависио од куће. Исти чланак помиње играчке у ципелама имућних породица, а орахе, лешнике или медене колаче у кломпама осталих. Наводи и једног белгијског регрута стационираног у Паризу који у ноћи Светог Николе 1809. добија корпу посластица коју му је послала породица. У Лорени, чији је Свети Никола заштитник, празник 6. децембра никада није нестао.

У Холандији је начело исто, са коњем уместо магарца. Према St. Nicholas Center-у, деца остављају ципелу поред прозора, врата или грејања, са цртежом, списком жеља и шаргарепом или сеном за Синтерклазовог коња. Понекад и тањирић воде. Ујутру налазе чоколадне новчиће, чоколадно слово са својим иницијалом, пеперноте и мале поклоне.

Све до четрдесетих година XX века мали Холанђани проналазили су поклоне у ципелама ујутру 6. децембра. Данас се главна прослава одржава увече 5. децембра, за породичним столом. Ципела, пак, остаје пред вратима више вечери заредом у новембру и почетком децембра.

Француска је ципелу сачувала чак и у песмама. У песми „Petit Papa Noël“, коју је написао Рејмон Венси на музику Анрија Мартинеа, а отпевао Тино Роси 1946, дете моли Деда Мраза да не заборави његову ципелицу. Плоча држи рекорд најпродаванијег сингла у Француској.

Како је чарапа стигла у Њујорк?

Прелаз са ципеле на окачену чарапу види се у њујоршким текстовима с почетка XIX века. Вашингтон Ирвинг 1809. објављује своју Историју Њујорка, сатиричну хронику холандске колоније. У првом издању пише да за време гувернера Питера Стајвесанта Свети Никола никада није прошао без поклона ни без „качења чарапе у димњак“. У каснијим, прерађеним издањима обичај постаје „побожна церемонија“ првих досељеника, а чарапа се ујутру увек налази „чудесно напуњена“.

Ирвинг пише као хуморист и ништа не доказује да су досељеници из XVII века заиста тако радили. Али текст је учврстио слику. Годину дана касније, 6. децембра 1810, Џон Пинтард наручује од гравера Александера Андерсона графику за прву вечеру Светог Николе Историјског друштва Њујорка. St. Nicholas Center је описује као прву америчку слику свеца: на њој се виде дечји слаткиши у чарапама окаченим о камин.

1. 1809Вашингтон Ирвинг помиње чарапу окачену у димњак за Светог Николу.
2. 1810Графика Александера Андерсона приказује чарапе пуне слаткиша окачене о огњиште.
3. 1821Књижица The Children’s Friend шаље Сантеклауса „сваког Бадњег вечера“ поред дечјих кревета и чарапа.
4. 1823Песма „A Visit from St. Nicholas“ почиње чарапама окаченим о камин „са пажњом“.

Књижица из 1821, коју је у Њујорку објавио Вилијам Б. Гили, важна је двоструко. Прво, посета се више не одиграва 6. децембра, већ на Бадње вече. Друго, посетилац је у кућама видео „кревете и чарапе“, што показује да читалац тај предмет већ очекује. За непослушну децу иста књижица предвиђа дугачак црни брезов прут, остављен уместо играчака.

Две године касније, 23. децембра 1823, Troy Sentinel без потписа објављује песму која ће 1837. бити приписана Клементу Кларку Муру и коју ће он 1844. присвојити у својим Poems. Њен трећи стих коначно уводи чарапу: „The stockings were hung by the chimney with care“ (чарапе су биле окачене о камин са пажњом). Даље се посетилац без речи даје на посао и пуни све чарапе пре него што се попне назад кроз оџак. О том последњем гесту прочитајте Зашто Деда Мраз силази кроз димњак?.

Од када се чарапа качи у Енглеској и другде?

У Великој Британији традиционални лик зове се Father Christmas. Дуго он више оличава празник и гозбе него што доноси поклоне. Конгресна библиотека, у чланку на свом блогу Folklife Today који је 2018. написао Стивен Виник, смешта долазак америчке митологије у шездесете године XIX века, са саонама и летећим ирвасима.

Два лика се стапају седамдесетих година XIX века. Исти чланак цитира Oxford Dictionary of English Folklore: 1883. један француски посетилац у Енглеској пише, као о нечему што сви знају, да Father Christmas силази кроз димњаке и ставља играчке и бомбоне у чарапе.

Италија има своју чарапу, која нема никакве везе са Божићем. Бефана, старица на метли, пролази у ноћи између 5. и 6. јануара, уочи Богојављења, и пуни слаткишима чарапе добре деце. Остали добијају угаљ. Представљамо је са осталим доносиоцима поклона у чланку Ко доноси божићне поклоне широм света?.

Шта се ставља у божићну чарапу?

Англосаксонци за то имају израз: stocking stuffers, или stocking fillers у Уједињеном Краљевству. Он означава мале поклоне који стају у чарапу, за разлику од пакета остављених испод јелке. У неким породицама чарапа се отвара прва, при буђењу, пре него што одрасли устану. У другима, она је суштина дечјег Божића.

Зашто поморанџа на дну чарапе?

Поморанџа директно упућује на легенду. St. Nicholas Center објашњава да се злато које је Никола даровао често приказује златним куглама, које се опет симболично представљају поморанџама или јабукама. Поморанџа гурнута на само дно чарапе подсећа, дакле, на свечев дар.

А угаљ?

Претња угљем припада истој породици као и брезов прут из књижице из 1821. Према западној традицији, дете које се током године лоше понашало добија само комад угља. У Холандији се некада говорило о кромпиру или кесици соли. Италијанска Бефана, пак, оставља угаљ деци која нису била добра.

• Поморанџа или мандарина, у спомен на злато Светог Николе.
• Ораси и лешници, као у кломпама из XIX века.
• Чоколадни новчићи, који потичу из холандских ципела.
• Чоколадно слово са иницијалом детета.
• Мала играчка, оловка, џепна књига.
• Порука написана руком Деда Мраза.

Ово последње је специјалитет наше куће. Деца која су писала Деда Мразу знају да се одговор може крити на дну чарапе једнако као и у поштанском сандучету.

Где окачити чарапу ако немате камин?

У почетку су деца просто узимала једну од својих свакодневних чарапа. Затим су стигле чарапе направљене баш за празник, веће и украшене. Данас их многе породице саме шију и на њима везу свачије име, да Деда Мраз не би погрешио примаоца.

Камин више није обавезан. Чарапе се могу видети окачене о ивицу кревета, о кваку на вратима, о ниску грану јелке или о ограду степеништа. Традиција каже само да морају бити празне, на видном месту и спремне пре него што деца заспу. Књижица из 1821. говорила је већ о креветима колико и о чарапама.

У Француској, они који више воле ципелу имају целу историју на својој страни: она је неколико векова старија од чарапе. Ништа не спречава да се уради обоје, ципела за Светог Николу 6. децембра и чарапа за 24. Да бисте лакше дочекали време између та два датума, наш адвентски календар отвара по један прозорчић сваког дана.