Божић у Великој Британији: Father Christmas, крекери, краљев говор и Boxing Day

Father Christmas или Santa: ко долази британској деци?

Британска деца подједнако кажу Father Christmas и Santa. Први је стари енглески лик, више оличење празника него доносилац поклона, кога је Бен Џонсон пустио да говори на сцени још 1616. Други је из Америке стигао са санкама и ирвасима шездесетих година XIX века, а њих двојица су се стопила у један лик седамдесетих година истог века. Прелазак са зеленог огртача на црвено одело описан је у нашем чланку о одећи Деда Мраза.

Дуго писмо није ишло поштом, већ у камин. Стављало се изнад пламена, а промаја га је носила увис, ка Северном полу. Једна библиотекарка са Универзитета у Оксфорду прича да је као дете то радила сваке године. Нека писма никада нису стигла до неба: 1996. радници су у димњаку једне спаваће собе пронашли заглављено писмо од 8. децембра 1911. Мала Мејбел у њему тражи књигу прича, албум разгледница, кутију чоколадица и звечку за своју млађу сестру.

Између два рата, у Оксфорду, деца Џ. Р. Р. Толкина остављала су писма поред камина. Током двадесет година добијала су илустроване одговоре потписане са Father Christmas и послате са Северног пола, касније објављене под насловом *The Father Christmas Letters*. Данас деца најчешће пишу на добро познату поштанску адресу: Santa's Grotto, Reindeerland, XM4 5HQ. Можете му писати и са наше странице за писмо.

Увече 24. децембра оставља му се ужина. Према анкети коју је HelloFresh објавио у децембру 2025, 53 % домаћинстава која нешто остављају бира mince pie, око 1,68 милиона домаћинстава додаје чашицу алкохолног пића, најчешће шерија, а 36 % оставља шаргарепу за Рудолфа. Варијанте из других земаља окупљене су у нашем чланку о томе шта се оставља Деда Мразу.

Ко је измислио божићне крекере?

Крекер је цевчица од сјајног папира, затворена на оба краја као бомбона. Двоје гостију вуку свако на своју страну, цевчица се цепа уз мали прасак, а онај коме остане већа половина добија садржај: папирну круну, шалу и мали предмет. Повлачи се на почетку божићног ручка, а круна остаје на глави све до пудинга.

Његов претпостављени проналазач је Том Смит (1823-1869), посластичар који четрдесетих година XIX века отвара радњу у улици Goswell Road, у Кларкенвелу. Према музеју Victoria and Albert, он у Паризу открива бомбону умотану у папир увијен на оба краја и у њу ставља кратку љубавну поруку да би слаткише продавао и ван сезоне. Идеја о праску наводно му је дошла од цепанице која је пуцкетала у камину. Оксфордски речник бележи обичај повлачења крекера већ 1847, а предање ту годину узима као годину проналаска.

Механизам је усавршен шездесетих година XIX века: две траке папира, једна премазана сребрним фулминатом, а друга храпава, које трење натера да пукну. Томов син Волтер додаје шешириће од шареног папира и тражи мале поклоне по Европи, Америци и Јапану. Смештено на тргу Finsbury Square, у Ситију, предузеће деведесетих година XIX века запошљава око 2 000 људи, много жена, које све лепе и савијају ручно.

Крекери су пратили све моде: џез, Тутанкамона, аутомобиле, Чарлија Чаплина, радио. Марка и даље прави луксузне крекере за краљевски двор, чији украси и садржај остају тајна. Највећи крекер икада направљен био је дугачак 63,1 метар: повучен је 20. децембра 2001. у једној школи у Чешаму, у грофовији Бакингемшир.

Зашто Британци 25. децембра у 15 часова слушају краља?

Божићна порука владара настала је на основу идеје BBC-ја. Његов директор, Џон Рит, први пут је то предложио 1922; краљ Џорџ V је одбио. Десет година касније пристао је. На Божић 1932. говорио је преко радија из мале канцеларије у Сандрингему, својој резиденцији у Норфоку, како би отворио радио службу Империје, претечу BBC World Service. Текст се приписује Радјарду Киплингу. Обраћање је трајало два и по минута и стигло до око 20 милиона слушалаца.

Ово обраћање није одмах постало редовно: поруке није било 1936. ни 1938. Рат га је учврстио, говором Џорџа VI 1939. Елизабета II изговара своју прву поруку 1952, такође из Сандрингема, десет месеци после очеве смрти. Године 1957. порука је први пут емитована на телевизији, уживо. Од 1960. снима се унапред како би се послала у земље Комонвелта.

Од рата је само једна година остала без поруке: 1969, када је обраћање уступило место репризи документарног филма *Royal Family*. Године 2003. снимање се први пут обавља у потпуности на отвореном, у касарни Combermere у Виндзору. Краљ Чарлс III снима своју прву поруку у децембру 2022, три месеца после смрти своје мајке, у капели Светог Ђорђа у Виндзору. То постаје најгледаније краљевско божићно обраћање икада измерено. Порука се сваке године емитује у 15 часова по лондонском времену, у многим породицама између главног јела и десерта.

Ко је донео јелку и божићну честитку у Енглеску?

Јелка се често приписује принцу Албрехту, немачком супругу краљице Викторије. Он јој је пре свега направио рекламу. Према English Heritage, прва позната јелка у Енглеској била је јелка краљице Шарлоте, немачке супруге Џорџа III, постављена у Queen's Lodge, у Виндзору, у децембру 1800. Албрехт у децембру 1840. наручује неколико смрча из Кобурга. Али све мења једна гравира: 1848. *Illustrated London News* приказује краљевску породицу око дрвета препуног украса. Године 1853. појављују се прве рекламе за украсе за јелку, а око 1860. дрво је веома раширено у средњој класи.

Честитка је рођена исте деценије, у Лондону. Године 1843. Хенри Кол, будући први директор музеја Victoria and Albert, моли свог пријатеља, сликара Џона Калкота Хорслија, да нацрта честитку. Његов дневник бележи да је цртеж примио 17. децембра. Одштампано је хиљаду примерака, који су се продавали по један шилинг, што је за то време била висока цена, а подухват је оцењен као комерцијални неуспех. Један од тих првих примерака продат је на аукцији 2013. за 22 000 фунти.

Најпознатија јелка у земљи стиже из Норвешке. Од 1947. Норвешка сваке године поклања Лондонцима смрчу у знак захвалности Уједињеном Краљевству за подршку током Другог светског рата. Дрво, старо од 50 до 60 година и високо више од 20 метара, бира се у шумама око Осла, где га шумари зову „краљица шуме“. Преко Северног мора путује бродом, поставља се на Трафалгар скверу са усправним низовима лампица на норвешки начин, а хорови поред њега певају током целог децембра. Скида се непосредно пре Дванаесте ноћи, а затим се меље у малч.

Mince pies и Christmas pudding: шта Британци једу за Божић?

Mince pie је мала затворена питица пуњена надевом *mincemeat*: суво грожђе, ушећерена кора, јабуке, зачини и маст. Реч значи „млевено месо“, а управо је то и садржала. Једна куварица из 1390, *The Forme of Cury*, доноси рецепт за „tartes of flesshe“ са млевеном свињетином, смоквама, сувим грожђем и зачинима. Џервејс Маркам 1615. објављује „minc't pies“ са овчетином и бубрежним лојем, печене у дебелој кори која се звала *coffyn*. Месо је постепено нестало, а зачини су остали.

Упорна легенда каже да је Оливер Кромвел забранио mince pies. У ствари, уредба из 1647. укида верске празнике, укључујући Божић, али не забрањује ниједну намирницу; историчарка кулинарства Сем Билтон говори о миту. Друго предање саветује да се поједе по једна свакога од дванаест дана Божића, јер свака питица обећава месец среће у наредној години. Британци су их 2025. појели око 175 милиона.

Christmas pudding потиче од *plum pottage*, кашасте мешавине меса и сувог воћа која је у XVIII веку постала слатка. Кувани колач од брашна, сувог воћа, масти, шећера и зачина, окруњен божиковином, јасно се појављује тридесетих година XIX века. Чарлс Дикенс га у *A Christmas Carol* 1843. фламбира коњаком, а Елајза Ектон га 1845. прва у једној куварици назива „Christmas pudding“. То да садржи тринаест састојака, за Христа и његових дванаест апостола, легенда је коју ништа не потврђује.

Припрема се недељама унапред, на *Stir-up Sunday*, пету недељу пре Божића. Назив потиче од молитве за тај дан у англиканском молитвенику, која почиње речима „Stir up“, „пробуди“; викторијанско доба претворило га је у дан када цела породица меша тесто. У њега се стављао мали сребрни новчић, threepence или sixpence, који је ономе ко га пронађе обећавао богатство. За верзију коју можете правити са децом погледајте наше рецепте.

Зашто се 26. децембар зове Boxing Day?

Boxing Day нема никакве везе са боксом. Назив потиче од *Christmas box*, кутије или новогодишњег дара потврђеног још у XVII веку: првог радног дана после Божића трговци и запослени су обилазили своје муштерије да би добили напојницу као захвалност за протеклу годину. Семјуел Пепис о томе пише у свом дневнику 19. децембра 1663. У великим кућама послуга, која је служила 25. децембра, сутрадан је добијала кутију поклона или остатака хране и слободан дан да посети своју породицу.

Друго објашњење упућује на кутију за сиромашне, црквену кутију за милостињу, која се понекад отварала и делила 26. децембра, на дан Светог Стефана. У Ирској се тај дан заправо чешће зове St Stephen's Day. Закон о банкарским празницима из 1871. прогласио је 26. децембар нерадним даном у Уједињеном Краљевству, осим у Шкотској. Данас је то дан фудбала, са пуним програмом утакмица које се по традицији играју против суседа да би се смањила путовања, и дан снижења: 2009. године чак 12 милиона Британаца је тог дана ишло у куповину.

А Шкотска?

Шкотска је дуго држала Божић на одстојању. Шкотски парламент је 1640. прогласио прослављање Јула незаконитим. Забрана је укинута 1712, али Презбитеријанска црква је и даље осуђивала празник, па је Божић тамо постао нерадни дан тек 1958. Шкоти су зато своје весеље пренели на Стару годину и два наредна дана, што објашњава значај празника Hogmanay, њихове Нове године.

1. 1640Шкотски парламент забрањује прослављање Јула.
2. 1843Хенри Кол штампа прву божићну честитку.
3. 1847Први познати помен крекера који се повлаче за столом.
4. 1848Illustrated London News објављује јелку краљевске породице.
5. 1871Boxing Day постаје нерадни дан.
6. 1932Џорџ V изговара прву краљевску божићну поруку.
7. 1947Прва јелка коју Норвешка поклања Трафалгар скверу.
8. 1958Божић постаје нерадни дан у Шкотској.