Како се слави Божић у Мексику? Посаде, пињате, Ночебуена и Света три краља

Када почиње, а када се завршава Божић у Мексику?

Сезона почиње празником Девице од Гвадалупе, 12. децембра, којем претходи деветница молитви започета 3. децембра. Често баш тог дана породице постављају свој насимијенто, јаслице, које ће остати до 2. фебруара. Мексичке јаслице радо добијају и локалне детаље: кактусе нопал, ћурке, жену која прави тортиље.

1. 12. дец.Празник Девице од Гвадалупе, постављање јаслица.
2. 16-24. дец.Девет вечери посада, с песмама, пончеом и пињатама.
3. 23. дец.Ноче де Рабанос у Оахаки, такмичење у резбарењу ротквица.
4. 24. дец.Ночебуена: Миса де Гаљо, касна вечера, Дете Исус положено у јаслице.
5. 28. дец.Дија де лос Сантос Иносентес, мексички пандан првоаприлским шалама.
6. 6. јан.Дија де Рејес: поклони Светих три краља и роска.
7. 2. феб.Дија де ла Канделарија: благосиљање Детета Исуса и тамалес.

Овај календар за децу све мења. Мали Мексиканац може да добије један поклон увече 24. децембра, други 6. јануара, а 2. фебруара да дели тамалес с целом породицом.

Шта су Лас Посадас у Мексику?

*Посада* значи „гостионица“ или „преноћиште“. Посаде поново оживљавају потрагу Марије и Јосифа у Витлејему, који куцају од врата до врата а не налазе где да преноће. Одржавају се сваке вечери од 16. до 24. децембра, дакле девет вечери: према предању, свака представља један месец Маријине трудноће.

Њихово порекло је тачно одређено. Извори га смештају у августински манастир Сан Агустин де Аколман, близу Мексико Ситија. Године 1586. или 1587, зависно од аутора, његов приор, фрај Дијего де Сорија, добија од папе Сикста V дозволу да служи *мисас де агиналдо*, „мисе дарова“, од 16. до 24. децембра. Временом је прослава изашла из оквира цркве и прешла у куће, улице и дворишта.

Како изгледа једна посада?

• Двоје људи, често деца, игра Марију и Јосифа; Марија понекад јаше правог магарца. Друге поворке носе само кипиће.
• Предводник носи свећу заштићену папирним абажуром, а сви га прате са својим светлом.
• Група се дели: једна половина пева напољу да би педир посада, затражила гостопримство, а друга одговара изнутра и одбија.
• На последњим вратима „гостионичари“ препознају ходочаснике и отварају. Моли се пред јаслицама, често бројаница.
• Онда следи славље: виљансикос, тамалес, атоле, буњуелос, понче и пињата.

Гости често одлазе с агиналдом, кесицом слаткиша. Обичај је путовао: у Сан Антонију, у Тексасу, велика посада сваке године од 1966. иде дуж шеталишта Ривер Вок до катедрале Сан Фернандо, а Филипини су од ње направили сопствену представу, *Панунулујан*.

Зашто божићна пињата има седам кракова?

Божићна пињата није магарац ни лик из цртаног филма: то је звезда са седам кракова, традиционално направљена на глиненом лонцу. Сваки крак представља један од седам смртних грехова. Кад се разбије, грехови се симболично „уништавају“, а воће и бомбоне који испадну деле се међу свима.

Пињата је део сваке вечери посаде, и то је тренутак који деца чекају целе вечери. Кракови су обложени шареним папиром и дугим ресама које лете при сваком ударцу.

Данас пињата у облику звезде стоји поред оних у облику ликова, а многе су од картона уместо од глине. Сама игра, међутим, остаје заједничко искушење: свако дете удара кад дође на ред, док одрасли певају и вуку конопац да би звезда ишла горе-доле.

Како изгледа Ночебуена, вече 24. децембра?

Двадесет четврти децембар зове се Ночебуена, „добра ноћ“. Породице иду на Мису де Гаљо, „мису петла“, која се служи касно увече, а затим се окупљају на великој вечери. Те вечери у јаслице се најзад ставља фигурица Детета Исуса, Нињо Диос, које су га празне чекале од 12. децембра.

На столу се налази бакалао, усољени бакалар спремљен као паприкаш, ромеритос, биљка меснатих листова која се кува и служи у молеу, често с плочицама од шкампа, и ћурка или шунка. Деца се играју прскалицама, *лусес де Белен*, „витлејемским светлима“. Према листу El Universal, ови изданци су се јели још пре освајања, а пошто јело не садржи месо, усталило се у посним вечерама уочи празника, а 24. децембар је управо такво вече. Поклони се често отварају у поноћ, а сам дан Божића је прилично миран.

Цвет Ночебуене

Биљка коју остатак света зове поинсеција у Мексику носи име празника: флор де Ночебуена. Пре освајања звала се *куетлашочитл* на језику науатл, што Gaceta UNAM преводи као „цвет који вене“. Користила се у обредима, а владари су је гајили у својим вртовима.

Енглеско име дугује Џоелу Р. Поинсету, који је 1825. именован за првог изасланика Сједињених Држава у Мексику. Земљу напушта 1828, а Бартрамов врт у Филаделфији представља „Poinsettia“ крајем 1829. године. Према листу Gaceta UNAM, Европа је 2018. произвела око 110 милиона биљака, Сједињене Државе 50 милиона, а Мексико 19 милиона.

Шта је Ноче де Рабанос у Оахаки?

Сваког 23. децембра главни трг Оахаке, на југу земље, испуни се резбареним ротквицама. Јаслице, плесачи, цркве, животиње: више од сто учесника изрезује читаве призоре у џиновским ротквицама. Град организује ово такмичење од 1897. године.

Према порталу Mexico News Daily, све ротквице потичу с једне њиве у Санта Круз Хохокотлану. Сеју се у три наврата да би се добиле различите величине, техникама због којих нису за јело, а беру се 19. децембра. Призор траје само неколико сати: кад се изрезбаре, ротквице вену и губе облик. Друге категорије користе суво цвеће и кукурузно лишће.

Једна легенда каже да су у 18. веку монаси у децембру нашли заборављене ротквице и донели их на пијацу као куриозитет. Сигурно је да су пре такмичења повртари већ резбарили превелике ротквице да би привукли купце на божићну пијацу.

Пасторелас и Сантос Иносентес

У целој земљи сезона је и време пасторелас, пастирских игроказа у којима се на путу за Витлејем појављују арханђел Михаило, ђаво Лузбел и смешни пустињак. На дан Сантос Иносентес, 28. децембра, људи збијају шале једни с другима, као у Француској 1. априла: најкласичнија је да се нешто позајми под измишљеним изговором.

Ко доноси поклоне у Мексику: Санта Клаус, Нињо Диос или Света три краља?

Сва тројица, зависно од породице. У Мексику се једноставно каже Санта Клаус, по енглеском имену, а он долази увече 24. децембра. У многим домовима божићне поклоне доноси Нињо Диос, Дете Исус. А 6. јануара стижу Рејес Магос, Света три краља, и често баш они донесу највише дарова. Њихова имена објашњена су у тексту имена Деда Мраза широм света.

Ове навике су млађе него што се мисли. Један чланак портала UNAM Global, гласила Националног аутономног универзитета Мексика, подсећа да даривање деце на дан Краљева није колонијални обичај: усталило се у 19. веку. Један универзитетски професор у њему назива Санта Клауса „англосаксонском традицијом“.

У ноћи 5. јануара деца остављају ципелу поред врата и понекад своје писмо Краљевима повере балону напуњеном хелијумом. Шестог јануара дели се роска де Рејес, слатки колач у облику венца у којем је скривена мала фигурица Детета Исуса. Ко је нађе, части тамалесима 2. фебруара, на Канделарију, дан када се у цркви благосиља Дете Исус из јаслица, често обучено за ту прилику. Више о Светим три краља има у тексту ко доноси поклоне широм света.

Јелка је, пак, стигла касније, најпре код странаца настањених у Мексику, а онда и у мексичке породице. На крају је обарала рекорде: Мексико Сити је 2009. подигао јелку високу 110,35 метара, коју је Гинис тада признао као највећу на свету. Да бисте писали Деда Мразу пре његовог доласка 24. децембра, посетите нашу страницу за писмо.